Naučnici su nekada smatrali da samo ljudi, delfini i šimpanze imaju sposobnost pamćenja nedavnih radnji i prošlih ličnih iskustava. Međutim od nedavno se smatra da i psi imaju ovu sposobnost. Da li ova najnovija istraživanja sugerišu da psi možda imaju veću mogućnost pamćenja nego što mi to zapravo mislimo?

05.11.2024.

Priča u kratkim tezama:


  • Psi definitivno mogu imati sposobnost da se svesno prisećaju svojih prošlih iskustava, sposobnost za koju se nekada smatralo da je rezervisana za ljude, delfine i šimpanze.
  • Istraživači su posebno istraživali sećanja pasa kako bi utvrdili da li mogu da se prisete nedavno izvedenih radnji, a zatim da koriste svoja sećanja da ponove te iste radnje
  • Svi psi koji su se našli u ovom istraživanju su naučili da ponove nedavne radnje kada im se to uputi
  • Istraživanje nam je dalo naznake o tome čega se psi mogu setiti o svojim nedavnim postupcima, koliko dugo zadržavaju sećanja i kako koriste mentalne reprezentacije svojih postupaka


Naučnici su dugo pretpostavljali da psi ne mogu da se sete svojih nedavnih postupaka, barem ne ako prođe više od 10ak sekund. Verovalo se da je ova sposobnost rezervisana za samo ljude i odabranu grupu drugih sisara.
Zvuk otvaranja kesice omiljene hrane vašeg psa, nešto što sigurno neće zaboraviti i uvek će znati da je to baš taj zvuk.
Međutim istraživanja sada osporavaju tu ideju, pokazujući da i psi mogu imati sposobnost da se svesno prisete svojih ličnih iskustava.
„Naša studija pokazuje da su psi sposobni za konceptualizaciju, stavljajući ih u sve veću kategoriju drugih životinja koje imaju tu sposobnost, među kojima su delfini i šimpanze“, rekla je autorka studije dr. Allison Scagel, sa Univerziteta u Bafalu.
Scagel i njene kolege su posebno istraživali sećanja pasa kako bi utvrdili da li mogu da se prisete nedavno izvedenih radnji, a zatim koriste svoja sećanja da ponove te radnje. U nekim od prethodnih istraživanja ispitivali su sposobnost pasa da se prisete objekata, slika i prostornih znakova. Nalazi su bili ohrabrujući i mogli su čak da ukažu na nove metode kako da najbolje obučimo i dresiramo naše krznene pratioce.
Psi mogu razumeti i naučiti više od neke komande ili specifičnog trika koji treba da izvedu za neku od svojih omiljenih poslastica. Oni mogu da razumeju koncept ponavljanja: Šta god da ste upravo uradili, uradite to ponovo. To se može primeniti na sve što rade."

Psi se mogu obučiti da se prisećaju i razmišljaju


U istraživanju, objavljenom u Journal of Comparative Psichology, učestvovala su tri psa — mužjak dugodlake čivave i dve ženke zlatnih retrivera. Psi su obučeni da čuju ili vide znak i reaguju na određeni način.
Prvo, istraživači su koristili ovu tehniku da obuče pse da se vrte u krug, legnu i hodaju oko objekta. Zatim su ih naučili znak - specifičan gest rukom praćen rečju "ponovo" - koji je značio "ponoviti", upućujući ih da ponove radnju koju su upravo uradili. U suštini, morali su da se sete aktivnosti koju su upravo završili da bi znali kako da je ponove. Sva tri psa su bila  uspešna u zadatku.
„Svi psi su naučili da ponavljaju nedavne radnje kada im se to kaže. Takođe se pokazalo da su psi u stanju da ponove radnje nakon određenog vremena, radnje za koje nisu izričito obučeni da ponavljaju."
Činjenica da su psi mogli da ponove radnje na znak može dati naznake o tome čega se psi mogu setiti o svojim nedavnim akcijama, koliko dugo zadržavaju sećanja i kako koriste mentalne reprezentacije svojih akcija.
„Zajedno, ovi nalazi sugerišu da psi mogu fleksibilno da pristupe sećanjima na svoje postupke i mogu da formiraju apstraktni koncept ponavljanja koji se generalizuje na mnogo različitih radnji“, zaključuje se u istraživanju.
Naučnici sugerišu da ljudi nisu jedina vrsta sposobna za ove kognitivne funkcije i da su psi možda sposobni da pamte više nego što im pripisujemo, primetila je dr. Scagel
„Otkrili smo da se psi mogu obučiti da ponavljaju određene radnje na znak, a zatim da to što su naučili i primene na radnje koje nikada nije traženo da ponove. Naši nalazi su pokazali da su u stanju da primene koncept ponavljanja na nove situacije. Uopšteno govoreći, pronašli smo dokaze da su psi sposobni da formiraju apstraktne koncepte... Ovo je važan korak ka boljem razumevanju kako druge vrste formiraju apstraktne koncepte.”


Psi takođe mogu da budu samosvesni


Iako se veruje da je većina vrsta donekle samosvesna, što znači da imaju sposobnost da budu svesni svog tela, ličnosti, osećanja i ponašanja, samosvest višeg reda se dugo pripisivala samo ljudima, velikim majmunima, slonovima, delfinima i svrakama. Ali sve češće se sugeriše da i psi mogu imati ovu sposobnost.
Istraživači sa Univerziteta Eötvös Loránd u Budimpešti testirali su samosvest kod pasa putem svesti o telu, što je „sposobnost da se informacija o sopstvenom telu drži u umu, kao eksplicitnom objektu“.
Psi su odlično prošli test, prepoznajući svoja tela kao fizička, što je „osnovni gradivni blok samoreprezentacije“. Pošto vaš pas prepoznaje svoje telo kao postojeći entitet, verovatno je da ima određeni nivo samosvesti. U tom smislu, psi takođe verovatno poseduju epizodično pamćenje, osobinu koja je povezana sa samosvesnošću. Epizodno pamćenje je vaše individualno sećanje na određeni događaj, kao što je npr. ono šta ste uradili za svoj poslednji rođendan.
U 2014, naučnici su takođe pokazali prisustvo deklarativnog pamćenja - sposobnosti da se psi prisete činjenica i događaja.

Šta vaš pas sve pamti (osim svoje omiljene hrane) ?


Obim sećanja pasa i dalje ostaje misterija za nauku, ali mnogi ljubitelji pasa su svesni da naši pseći saputnici možda pamte više nego što naučnici zvanično priznaju. Na primer, postoji bezbroj anegdota o psima koji se sećaju svojih vlasnika kada se ponovo ujedine nakon što su godinama bili razdvojeni. A promene u ponašanju i ličnosti među psima koji su zlostavljani takođe se ne mogu zanemariti.
Čini se logičnim da bi psi morali da se sećaju zlostavljanja kako bi nastavili da budu fizički i psihički pogođeni njime. Čak je verovatno, da pamćenje nalik ljudskom možda nije izrazito ljudsko. „Učimo“, objasnila je dr. Scagel, „da ljudi ipak nisu toliko kognitivno jedinstveni.